Svaka druga firma u Srbiji, odnosno njih 46 odsto, moglo bi da zaposli nove radnike ukoliko bi bio izmenjen Zakon o radu, pokazuje istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Od 250 ispitanih poslodavaca, 19 odsto potvrdilo je da bi sigurno angažovali nove radnike, a još 27 odsto odgovorilo je da bi to moglo da se dogodi i kod njih, pokazalo je istraživanje koje je na kraju 2013. za potrebe NALED-a i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) sproveo CESID. Osam procenata ispitanih sigurni su da ih novi zakon ne bi podstakao na otvaranje novih radnih mesta, dok je 32 odsto poslodavaca navelo da verovatno ne bi dodatno zapošljavali. Kada je reč o zapošljavanju na određeno, 51 odsto poslodavaca tvrdi da ne koriste tu opciju. Ostali u većini slučajeva to čine zbog provere znanja radnika (59 odsto) i sezonskih poslova (26 odsto), dok je devet odsto ispitanih navelo da to čini zbog lakše procedure otpuštanja.
Svaka druga firma u Srbiji, odnosno njih 46 odsto, moglo bi da zaposli nove radnike ukoliko bi bio izmenjen Zakon o radu, pokazuje istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Od 250 ispitanih poslodavaca, 19 odsto potvrdilo je da bi sigurno angažovali nove radnike, a još 27 odsto odgovorilo je da bi to moglo da se dogodi i kod njih, pokazalo je istraživanje koje je na kraju 2013. za potrebe NALED-a i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) sproveo CESID.
Kako se navodi u saopštenju, osam procenata ispitanih sigurni su da ih novi zakon ne bi podstakao na otvaranje novih radnih mesta, dok je 32 odsto poslodavaca navelo da verovatno ne bi dodatno zapošljavali. Kada je reč o zapošljavanju na određeno, 51 odsto poslodavaca tvrdi da ne koriste tu opciju. Ostali u većini slučajeva to čine zbog provere znanja radnika (59 odsto) i sezonskih poslova (26 odsto), dok je devet odsto ispitanih navelo da to čini zbog lakše procedure otpuštanja.
Poslodavci smatraju da je u novom zakonu o radu potrebno izmeniti administrativne procedure koje opterećuju privredu, a ne utiču na zaštitu prava zaposlenih. Istaknuto je da bi novim zakonom o radu trebalo promeniti način obračuna otpremnina kako bi se isplaćivale samo za period proveden kod poslednjeg poslodavca. Neophodno je ograničiti prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, ukinuti obavezu poslodavcima da na istim radnim mestima moraju da isplaćuju istu zaradu jer to destimulativno utiče na zaposlene, izbeći dvojako tumačenje odredbe o uvećanju zarade po osnovu noćnog i smenskog rada, promeniti kriterijume za obračun minimalne zarade, produžiti trajanje ugovora na određeno vreme, stoji u saopštenju.
Predsednik Saveta za pravne reforme NALED-a Miloš Blagojević kazao je da bi većim kompanijama puno značilo i da se u zakonu izmeni koncept Pravilnika o sistematizaciji poslova, a kao primer nepotrebne procedure je ocenio i obaveza da se Ugovor o radu overava pečatom što je praksa koju su napustile ne samo članice Evropske unije već i zemlje regiona i umesto čega bi bilo dovoljno da se ugovor overava kod notara.